U modernom svetu navikli smo da plastiku posmatramo kao ambalažu za hranu, flašice, kese ili razne predmete u kući.
Međutim, ono što često zaboravljamo je da plastika nije samo oko nas, već i na nama, u direktnom kontaktu sa kožom.
Od odeće i obuće, preko donjeg veša, do kozmetike i sitnih dodataka koje svakodnevno koristimo, plastika postaje nevidljivi pratilac svakog našeg dana.
Mnogi materijali koji na etiketi deluju bezazleno, u stvari su posebni oblici plastike, pretvoreni u vlakna i niti koje nose naše majice, helanke, čarape i donji veš.
| Izvor plastike | Kako dospeva na kožu | Problemi koje izaziva | Bolje alternative |
|---|---|---|---|
| Garderoba (poliester, poliamid, akril, elastin) | Oslobađanje mikrovlakana tokom kretanja, znojenja i pranja | Iritacije kože, znojenje, zadržavanje mikroplastike na površini | Pamuk, bambus, lan, vuna |
| Donji veš (sintetika) | Direktan kontakt sa najosetljivijom kožom | Toplota, vlaga i trenje pojačavaju iritacije i mikroplastiku | Bambusov veš, organski pamuk |
| Obuća i modni dodaci | Habanje đonova i sintetičkih slojeva tokom nošenja | Sitne čestice ostaju na čarapama, podu i koži | Kožna obuća, prirodni materijali, kvalitetniji đonovi |
| Kozmetika i ambalaža | Polimeri u formulama + mikročestice koje se oslobađaju iz ambalaže | Mikroplastika ostaje na licu, usnama i kosi | Prirodna kozmetika bez plastike, staklena ambalaža |
| Predmeti koje dodirujemo (telefon, kartice, ambalaža) | Svakodnevni kontakt sa plastičnim površinama | Sitne čestice prelaze na kožu dlanova i lica | Redovno čišćenje, metalne i staklene alternative |
Sintetička vlakna u garderobi
Kada govorimo o plastici u garderobi, prva stvar koju treba da razumemo jesu sintetička vlakna.
Poliester, poliamid, akril i elastin spadaju u materijale koji potiču iz naftne industrije i po svojoj suštini su vrste plastike.
Danas se nalaze u ogromnom broju odevnih predmeta, posebno u brzoj modi, gde je cilj da garderoba bude jeftina, rastegljiva i vizuelno privlačna, ali ne nužno i zdrava za kožu.
Dok nosimo sintetičku odeću, neprestano se oslobađaju sitna vlakna, odnosno mikroplastika.
Trenje tokom hodanja, treniranja ili sedenja, kao i znoj i toplota, dodatno utiču na raspadanje vlakana.
Iako ta vlakna ne vidimo golim okom, ona završavaju na površini kože, u porama, na posteljini, pa zatim kasnije i u vodi tokom pranja.
Prirodni materijali, kao što su pamuk, bambus, lan ili vuna, prijatniji su za kožu i bolje dišu, ali ih u modernim kolekcijama često ima manje.
Čak i kada na etiketi piše da je nešto „pamuk“, često je reč o mešavini sa poliesterom, upravo zbog cene, otpornosti na gužvanje i efekta brzog sušenja.
Na taj način, plastika neprimetno ulazi u naš ormar.
Donji veš i bambus
Posebna priča je donji veš, jer je u bliskom i osetljivom kontaktu sa kožom.
Veš od poliestera, elastina i sličnih materijala može delovati mekan i udoban, ali stvara toplotu i vlagu, što pogoduje iritacijama i zadržavanju mikroplastike.
Najtanji i najosetljiviji delovi kože tom prilikom dolaze u kontakt sa materijalima koji ne dišu dovoljno, a pritom oslobađaju sitne čestice plastike.
Zato donji veš od bambusa postaje sve zanimljivija alternativa. Bambusova vlakna dobijaju se iz prirodnog izvora, nežna su, prozračna i prijatna za osetljivu kožu.
U bambus vešu ljudi se osećaju komfornije, jer materijal bolje reguliše vlagu.
Još jedna prednost je što bambus ne sadrži mikroplastiku, pa samim tim ne doprinosi dodatnom zagađenju kože i okoline.
Plastika u obući i modnim dodacima
Plastika je prisutna i u obući. Većina modernih patika, sandala i čak elegantnih cipela izrađena je od različitih vrsta plastike, kao što su poliuretan ili PVC.
Đonovi od pene, ulošci i razni sintetički slojevi stvaraju okruženje u kome stopala provode ceo dan.
Znojenje, trenje i toplota doprinose trošenju materijala, pa sitni delovi plastike završavaju na čarapama, koži i podu naših domova.
Ni modni detalji nisu izuzetak. Torbe od takozvane eko kože, kaiševi, plastični nakit, kopče, okviri za naočare i ukrasi za kosu često su izrađeni od plastike.
Iako deluju bezopasno, u stalnom su kontaktu sa kožom vrata, ručnih zglobova ili glave.
Kroz godine korišćenja lagano se troše i oslobađaju sitne čestice koje dodirujemo rukama, a zatim nesvesno prenosimo na lice.
Plastika u kozmetici
Studija Microplastics in Cosmetics (2025) pokazuje da mikro i nano-čestice iz kozmetike mogu proći kroz kožnu barijeru i izazvati oksidativni stres.
Te sićušne čestice daju glatku teksturu, sjaj ili osećaj ujednačene kože, ali istovremeno predstavljaju tajnu rezervu mikroplastike koja ostaje na koži dok ne isperemo proizvod.
Ambalaža kozmetičkih proizvoda takođe je uglavnom plastična. Svaki put kada otvorimo bočicu, pritisnemo pumpicu ili zatvorimo poklopac, sitna trenja oslobađaju mikroskopske čestice.
Dodirujemo ih rukama, nanosimo na lice, usne ili kosu, pa se plastika ponovo vraća u blizak kontakt sa našom kožom.
Jedan od najvećih problema mikroplastike iz kozmetike jeste to što se ona tokom ispiranja proizvoda lako prenosi u kanalizaciju i dalje u reke i mora.
Čestice su toliko sitne da ih standardni sistemi za prečišćavanje vode ne mogu u potpunosti zadržati, zbog čega završavaju u prirodnim vodotokovima gde se nagomilavaju i ulaze u lanac ishrane.
Prema studiji Beyond microbeads iz 2024. godine, kozmetički proizvodi koji se ispiraju predstavljaju jedan od najznačajnijih izvora mikroplastike u površinskim vodama, posebno u urbanim sredinama gde se svakodnevno koriste u velikim količinama.
Plastika u predmetima koje dodirujemo
Na kraju, tu su i predmeti koje praktično ne ispuštamo iz ruku. Mobilni telefon, futrola, slušalice, plastične kartice, hemijske olovke i ambalaža hrane stalno su uz nas.
Svaki dodir ostavlja trag, kako u vidu otisaka prstiju, tako i u vidu sitnih čestica materijala koje završavaju na koži dlanova i lica.
Mikroplastika na koži
Logično pitanje je šta se zapravo dešava sa mikroplastikom na koži. Dobra vest je da je koža moćna barijera i da većinu čestica zadržava na površini.
Ipak, kada je koža oštećena, iziritirana ili često izložena trenju, mali deo može doći dublje, a veći problem nastaje zbog dužeg kontakta sa različitim hemikalijama i aditivima vezanim za plastiku.
Mnogi ljudi primećuju crvenilo, svrab ili osećaj nelagodnosti na mestima gde sintetički materijali dominiraju, posebno kod donjeg veša, sportske garderobe i obuće.
Iako nauka istražuje sve efekte mikroplastike na zdravlje, jasno je da kombinacija toplote, vlage, hemikalija i plastike nije blagonaklona prema koži.
Mikro i nano-plastika su pronađeni čak u ljudskoj placenti, majčinom mleku i krvi što ukazuje na veliki stepen rasprostranjenosti plastike u organizmu.
Kako smanjiti plastiku na sebi
| Karakteristika | Sintetička vlakna | Bambusova vlakna |
|---|---|---|
| Poreklo | Nastaju iz naftne industrije, hemijski procesi | Prirodni izvor, minimalna obrada |
| Kontakt sa kožom | Može izazvati iritacije, znojenje i nelagodnost | Nežno, glatko i pogodno za osetljivu kožu |
| Mikroplastika | Oslobađa mikrovlakna pri nošenju i pranju | Ne sadrži plastiku, ne stvara mikroplastiku |
| Termoregulacija | Slabije diše, zadržava toplotu | Prirodno prozračan i svež materijal |
| Apsorpcija vlage | Zadržava vlagu i pojačava znojenje | Upija vlagu i održava suvoću |
| Ekologija | Teško se razgrađuje, zagađuje okolinu | Biorazgradiv i ekološki prihvatljiv |
Dobra vest je da možemo da smanjimo količinu plastike koju svakodnevno nosimo. Prvi korak je da počnemo da čitamo deklaracije.
Kada vidimo da odeća sadrži visok procenat poliestera ili akrila, možemo se odlučiti za model sa više pamuka, lana ili bambusa.
Kod donjeg veša, izbor bambusa ili organskog pamuka može napraviti značajnu razliku u osećaju tokom dana.
Kod kozmetike možemo potražiti formule bez mikroplastike i izbegavati sastojke kao što su polietilen, akrilati i razni veštački polimeri.
Nekada je i jednostavnija rutina, sa manje proizvoda i prirodnijim sastojcima, bolja i za kožu i za okolinu.
Praktični koraci uključuju i korišćenje specijalnih vreća za pranje koje zadržavaju mikrovlakna, kao i redovno čišćenje površina koje često dodirujemo.
Kada imamo izbor, možemo izabrati staklenu ili metalnu ambalažu umesto plastike, posebno za proizvode koje nosimo sa sobom u torbi.
Završna reč
Važno je da shvatimo da plastika nije nešto što se nalazi samo na policama prodavnica i u kontejnerima za reciklažu.
Ona je uz našu kožu, u garderobi, donjem vešu, kozmetici i stvarima koje svakodnevno držimo u rukama. Svest o tome ne treba da nas uplaši, već da nas podstakne da postepeno biramo pametnije.
Možda ne možemo potpuno da izbegnemo plastiku u modernom životu, ali možemo da odlučimo koliko blizu želimo da je pustimo do svoje kože.
Počev od jedne majice od prirodnog materijala, jednog para bambus veša ili jedne prirodnije kreme, svaki mali korak je izbor u pravcu boljeg osećaja i manje plastike u našem svakodnevnom životu. Na kraju, izbor je u našim rukama.